Pogled na... - Srbija

MMF traži da penzija padne na 43,3 odsto plate

Međunarodni monetarni fond, čija je delegacija nedavno bila kod nas, ponudio je našoj vladi svoje viđenje moguće reforme PIO fonda, u kojoj je, kako su nam predočili dobro obavešteni izvori, najveća novina izjednačavanje starosne granice za odlazak u penziju žena i muškaraca – na 65 godina.

Sadašnja starosna granica za žene je 60 godina.

Predloženo je, takođe, da se minimalna starosna granica za oba pola poveća sa 58 na 60 godina, tako što bi se 2024-2027. godišnje povećavala za po pola godine. Povećanje zakonske starosne granice za odlazak u penziju na 67 godina za muškarce i žene postiglo bi se 2023-2026. godine, godišnjim povećanjem za još pola godine.

MMF-ov predlog reforme penzijskog sistema predviđa i uvođenje penala za prevremeni odlazak u penziju. Za svaku godinu ranijeg odlaska u penziju penzija bi se umanjivala za šest odsto. Istovremeno, kasniji odlazak u penziju – za svaku godinu donosio bi odgovarajući procenat povećanja. Za sada nije precizirano koliko.

Predlagači smatraju da bi kombinacija izjednačavanja starosne granice odlaska u penziju žena i muškaraca i uvođenje penala donela najveće uštede.

Stav je stručnjaka MMF-a da je sadašnji penzioni sistem neodrživ. Po njima ciljano smanjivanje učešće penzija sa sadašnjih 13 na 10 odsto u bruto domaćem proizvodu moglo bi se dostići tek 2027. godine. Istovremeno, prosečna penzija bi pala sa zakonskih 60 na 43,3 odsto prosečne plate, što bi, bez sumnje, dovelo do siromašenja tog dela stanovništva. Najviše do 50 odsto prosečne plate.

U tom slučaju, sadašnja indeksacija penzija, odnosno njihovo povećavanje za procenat rasta potrošačkih cena – plus realan rast BDP-a, pod uslovom da je veći od četiri odsto godišnje – primenjivala bi se samo do 2022. godine. Posle te godine penzije bi se ravnale prema kretanju nominalnih zarada.

– Osnovna naša primedba je da je u predlogu MMF-a reč samo o promenama parametara, sa dugim rokom do postizanja efekata i, na kraju, sa socijalno neodrživim efektima – ističe ekonomista Miladin Kovačević.

– Zbog toga predlažemo da se izdaci za penzije postepeno izmeštaju iz budžeta time što bi se Fond PIO transformisao u neku vrstu investicionog fonda. Deo sredstava koji mu pripada od privatizacije uložio bi se u imovinu i korporativizaciju u javnom sektoru. Pored toga, Fond PIO bi mogao da računa i na sredstva od gradske rente, kao novog poreskog instrumenta, kojim bi se uvela i nadoknada za zauzeće prostora, a ne samo površine.

Neodložni poslovi

Da nas u reformi penzionog sistema očekuju veliki poslovi ukazuju i saradnici MAT-a, ali uz opasku da bi sa primenom nekih od predloženih mera za poboljšanje penzijskog sistema, koje je ponudio MMF, trebalo početi što pre. Ne slučajno.

Najveći teret na rashodnoj strani državnog budžeta su subvencije Fondu PIO, ukazuje Kovačević. One odnose 30 odsto ukupnih budžetskih prihoda i mnogo je razloga zbog kojih je sadašnji penzijski sistem neodrživ. Ponajpre zato što je sve više kandidata za sticanje statusa penzionera.

Iako je prva briga MMF-a da u Srbiji učini izvesnim redovno vraćanje kredita za koje je država garant, stav je tog „svetskog finansijskog policajca” da Srbiji ukaže i na preduslove za tako nešto. Drugim rečima, zadatak je države da osigura uslove za stabilno izvršavanje finansijskih obaveza, ali da vraćanje dugova ne ugrozi neophodni privredni rast i da društvo može da ga podnese.